1. Naočare za čitanje i uverenje da vid mora slabiti sa godinama.
2. Istraživanja kažu drugačije - oporavak je moguć.
3. Pristup treningu vida za rešavanje presbiopije.

Naočare za čitanje i pogrešno uverenje da vid slabi sa godinama.

Presbiopija, potreba za naočarima za čitanje, pogađa mnoge ljude u 40im godinama. Prvo ćete primetiti teškoće kod čitanja pri slabom svetlu, poput čitanja menija u slabo osvetljenim restoranima, a zatim počinju problemi sa čitanjem sitnih slova. Možda ćete osetiti potrebu da odmičete tekst sve dalje i dalje, sve dok ruke ne postanu prekratke. Možda ćete pokušati sa škiljenjem, ali to nije od velike pomoći.

Automatska pretpostavka da se u srednjem starosnom dobu gubi sposobnost vida na blizinu je nesrećno i nažalost masovno uverenje. Kod ljudi koji već imaju kratkovidost, pojava problema sa čitanjem rezultira da se odmah preporučuju bifokalne i multifokalne naočare bez ikakvog testiranja.

Slabljenje vida je linearno u tolikoj meri da su davno napravljene tabele korelacije između vida i životnog doba. Stručnjaci za negu očiju smatraju da je prezbiopija prisutna kod praktično 100% ljudi starijih od 50 godina. Srećom, to zaista nije tako.

Postoje 2 glavne teorije koje nastoje da objasne presbiopiju. Uticajni nemački naučnik Helmholc (1866) sugerisao je da presbiopiju izaziva stvrdnjavanje očnog sočiva, a holandski oftalmolog Donders (1864) je pripisivao presbiopiju slabljenju vlakana cilijarnog mišića gde je očno sočivo smešteno.

Poslednjih 155 godina nije postignut nikakav značajan napredak u istraživanju, budući da je upravo ovo objašnjenje koje i dan danas nudi većina stručnjaka za negu očiju.

Preokret u istraživanju

Međutim, ne slažu se svi. Istraživači Saladin i Stark (1975) su objavili rad u kom istražuju snagu cilijarnog mišića. Otkrili su da cilijarni mišić zapravo nastavlja da se kontrahuje i nakon postizanja akomodacije, što ukazuje da ovaj mišić ima dodatnu snagu i mogao bi da se kontrahuje još više. Tam i ostali (1992) su procenili da snaga cilijarnog mišića ne treba da padne na nulu pre 120-te godine starosti. Stoga, oči skoro da nemaju rok trajanja!

Pristup treninga vida za rešavanje presbiopije.

Metod treninga vida pretpostavlja da je presbiopija posledica gubitka mišićnog tonusa. Kad ste imali 18 godina, mogli ste da plešete celu noć a da narednog dana ne osećate nikakve posledice. Probajte to sa 40 godina i shvatićete da je telo izgubilo deo fleksibilnosti koju ste sa 18 godina uzimali zdravo za gotovo. Taj gubitak fleksibilnosti pogađa i očne mišiće.

Vežbe za presbiopiju u sklopu treninga vida podrazumevaju treniranje očnih mišića kao i izoštravanje veze između uma i tela. Oči veoma brzo reaguju na vežbe naročito ako se počne sa vežbanjem odmah po uspostavljanju dijagnoze. Ukoliko krenete sa vežbom čim primetite da izmičete štivo koje čitate, problem sa vidom se rešava za oko 7 dana vežbanja. Osobe koje nose naočare za čitanje dobijaju 1 do 2 vežbe čije izvođenje traje par minuta. Ono što je važno je disciplina u smislu učestalosti rada vežbe i rezultati su vidni već nakon par dana. Jednostavno, počinjete da vidite sve sitniji tekst.

Šta ako nosim bifokalne ili multifokalne naočare?

Vežbe su jednako delotvorne. Na treningu vida radimo merenje dioptrije za blizinu, udaljenost za rad na kompjuteru i daljinu. Prema tom merenju dobijate vežbe i plan rada uz uputstvo kako da adaptirate naočare za nesmetano funkcionisanje a koje daju prostor za napredak koji dolazi vežbanjem.

Ukoliko postoji razlika u dioptriji između očiju, uvek se prvo vežba slabije oko sa većom dioptrijom. Nakon što se dioptrija izjednači, nastavljate sa vežbama sa oba oka kako je tada progres ravnomeran.