Slabovidost / ambliopija i lenje oko

Slabovidost i flaster kao praksa koja ne daje rezultate.

Ambliopija se definiše kao smanjena oštrina vida bez nekog očiglednog razloga. To je stanje kada mozak isključuje jedno oko zbog toga što sa dva oka stižu konfliktne ili nejednake informacije. Nedavno se smatralo i da je ambliopija senzorna adaptacija strabizmu, oboljenju gde jedno oko gleda u drugačijem pravcu. Ambliopija je etiketa koja se često lepi širokom dijapazonu očnih problema koja podrazumevaju neku razliku između očiju.

Ambliopija može da se razvije iz više razloga:

  • Devijacija jednog oka - čest slučaj kod dece mlađe od 3 godine ako je jedno oko okrenuto ka unutra ili ka spolja kao kod strabizma. Ukoliko se ne uoči, smanjena oštrina vida se može razviti za samo nekoliko nedelja.
  • Defokusirano oko - Postoji mogućnost nastanka slabovidosti kada je jedno oko izrazito kratkovido i kada su slike zamagljene sa bilo kog odstojanja. Izrazita kratkovidost jednog oka kod odraslih, iako nose korektivna sočiva, može usloviti slabovidost ukoliko se ne započne sa treningom vida da se dioptrije oba oka izjednače i zatim dalje rešavaju.
  • Pokrivanje oka - Slabovidost se može razviti usled pokrivanja jednog oka u toku čitavog dana na period od svega jedne nedelje u ranoj fazi razvoja vida jako male dece. Najpopularniji konvencionalni tretman jeste prekrivanje zdravog oka, a vremenom su uvedene i aktivne stimulacije oka korišćenjem električnih i hemijskih stimulanata. Primenjuje se strategija totalne okluzije, uz potpuno isključenje svetlosti, npr. uz korišćenje samolepljivih bandaža. Takođe mogu biti korišćena neprozirna crna kontaktna sočiva, mutno staklo i drugi filteri. Totalna okluzija smatra se efikasnijom od povremenog pokrivanja zdravog oka. Ako ste roditelj, možete da zamislite kako je teško ili nemoguće postići da četvorogodišnje dete ne skida povez sa oka. U nekim slučajevima, deci su ruke stavljane u longete da bi ih sprečili da pokidaju povez. Danas bi mnogi ljudi smatrali takve mere zlostavljanjem deteta.

Problem sa iznad navedenim merama je to što su one pasivne i ne aktiviraju mozak. U suštini, pokušavate silom da naterate oči da normalno funkcionišu. Flasteri deluju u obeshrabrujuće niskom procentu.

Pristup treningu vida za rešavanje lenjeg oka.

Trening vida je delotvoran, i u mnogim slučajevima može da koriguje ambliopiju tako da oba oka funkcionišu normalno. U većini slučajeva to zahteva veliki rad, ali je vredno truda, jer može da se povrati prirodno jasan vid. Vežba se radi svega nekoliko minuta na svakih pola sata ili slično. To nije nešto što oduzima mnogo vremena. Međutim, važno je da se vežba vrlo često kako bi se snaga postepeno razvijala. Smisao treninga vida su sticanje fleksibilnosti i relaksacija.

Zavisno od težine ambliopije, trening vida može da potraje mesecima, pa čak i godinama, dok se vid ne oporavi u potpunosti. Prva prekretnica na tom putu će biti dan kad budete mogli da čitate koristeći oba oka. Zatim ćete moći da radite bez naočara kad budete videli u dometu ruku, i tako dalje.